Seks i pornografija
Reč pornografije dolazi od grčkih riječi "porno" i "grafika" što znači "pisanje ili o prostitutkama".
Pornografija kao stimulans ulazi u telo direktno kroz čula, uglavnom u oči i uši. Ima direktnu vezu sa centralnim nervnim sistemom, posebno sa nagradni sistem ili centar zadovoljstva mozga. Obezbeđuje brzo seksualno uzbuđenje. Fiziološke promene koje ona uzrokuje skoro odmah: srce bije brže; disanje postaje plitko i posmatrač počinje da oseti mucenje u genitalijama.
Pornografija danas preko interneta se razlikuje od pornografije prošlosti. Statične fotografije džentlmenskih časopisa ili čak plavih filmova nemaju utjecaja na mozak da postoje današnja beskrajna ponuda streaming-a, hiper-uzbudljivih video zapisa. Interaktivna priroda interneta omogućava ljudima da se lakše prebacuju na više uzbuđene materijale čim se postanu dosadno trenutnom tarifom. Dok ljudi gledaju dosta pornografije, njihovi mozgovi postepeno počinju da proizvode manje dopamin u odgovoru. To dovodi do smanjene želje za onim što gledaju. Međutim, oni mogu vratiti ravnotežu dopamina gledajući više šokantnih ili grubih video zapisa. Oni odmah isporučuju veći "hit" dopamina.
Telo voli ravnotežu. Kada smo imali dovoljno hrane, pića ili seksa, naš signal mozga je imao dovoljno. Taj signal zasićenja nam pomaže da prestanemo da jedemo, pijemo ili imamo seks, kako bismo mogli da nastavimo sa drugim aktivnostima neophodnim za svakodnevni život. Ali, kada se "binge" na supstancu ili ponašanju, ovaj mehanizam sitosti može privremeno da se zadrži, preopterećen dostupnošću stimulusa binge. Drugim rečima, naš mozak tumači binge na nagradu kao potrebu za preživljavanje i omogućava nam da se privremeno privlačimo. Zamislite medved pre hibernacije za zimu, može gutati 20 losos bez bolesti.
Mnoge adolescentske device danas koriste porno za obrazovanje o seksu i za uzbuđenja. Obično to gledaju sami. Ova voajeristička praksa seksualno uslovljava svoj osetljiv mozak tokom vremena kako bi ocekivala hiper-stimulativnu novinu. To može dovesti do razvoja fetiša, neočekivanih promena seksualnog ukusa i zavisnosti u nekim. Ovo se odnosi i na odrasle osobe, od kojih su mnogi počeli da gledaju porno od ranog svog adolescencije. Ovaj oblik treninga mozga lišava posmatrača zdravstvene koristi, ličnog razvoja i višestrukih zadovoljstava stvarnih seksualnih odnosa.
Mnogi muškarci koji se bore na porno to rade tako što se "kreću" svakom novom videu, što je skoro dostiglo vrhunac masturbacijom, ali ne i sasvim. To im omogućava da interakciju sa seksualno uzbuđenim slikama traju satima i satima. Korisnici uvek traže savršenu sliku da bi se završila. Oni ne osjećaju zasipljivanje kao što bi mogli učiniti ako su imali seks sa partnerom i dostigli vrhunac.
Internet pornografija je kao sezona parenja, ali sezona parenja koja nikad ne prestaje. Primitivni mozak to vidi kao 'bezobrazluk za hranjenje', ogromnu priliku za oplodnju i isključuje mehanizam zasićenja.
Mozak se tada nastoji prilagoditi ovoj nikad prije iskusnoj bonanci – beskrajnim voljnim partnerima koji traže oplodnju s kojima možemo izraziti svoju seksualnu želju.
Putem potrošnje internet pornografskog seksualnog zla manipulišu stranci zbog svoje dobiti i na našu štetu. Teška potrošnja internet pornografije naročito je štetna za adolescente čiji su mozgovi pripremljeni za seksualno učenje kao priprema za odraslu osobu. Učili su da žice umete veštačkom materijalu. Umesto da nauče kako flertovati, održavati kontakt oko očiju, razvijati poštovanje i dodirnuti ljubavnim ili seksualnim putem sa stvarnim potencijalnim partnerima, ljudi jačaju puteve do proizvedenih nagrada.
Gary Wilson, autor knjige “Your Brain on Porn”, u ovom Ted Talk-u raspravlja o tome da li je naš mozak evoluirao da se nosi sa hiperstimulacijom današnjih internetskih primama. On takođe govori o uznemirujućim simptomima koji se pojavljuju kod nekih velikih korisnika interneta, iznenađujućem preokretu tih simptoma i nauci koja stoji iza ovih fenomena 21. veka.
Fotografija Steinara Engelanda na Unsplash-u